Spasimo zoo-vrt

Nesretna smrt mladog Beogradjanina Branislava Jovanovica u domacoj stampi je izazvala ostre reakcije koje su zahtevale da se otkriju odgovorni za nemili dogadjaj.Ovakav pritisak medija uticao je na gradske zvanicnike koji su u zurbi da ucvrste svoje politicke polozaje i operu sebe od moguce odgovornosti,kao glavnog krivca izdvojili upravnika zoo-vrta Vuka Bojovica,i da pokrenu godinama unazad planirano izmestanje zoo-vrta na periferiju grada.Ova situacija nam pruza idealnu priliku da se osvrnemo i sagledamo kakav je ucinak imao rad Vuka Bojovica kao upravnika zoo-vrta.U trenucima kad je nasa zemlja prolazila kroz teske trenutke i kada politickim zvanicnicima nije ni na kraj pameti bila briga o zivotinjama,gospodin Bojovic je ucinio sve da zivotinjama omoguci pristojne uslove za zivot,da im preko svojih licnih kontakata obezbedi dovoljne kolicine hrane,lekova,omoguci pristojnu higijenu,obezbedi cuvare 24 h,koji su konacno sprecili nadljudsko izivljavanje okolnih manijaka nad zivotinjama,renovaciju smestaja zivotinja itd. Konstatacija da gospodin Bojovic nije naucno kvalifikovan za obavljanje tih duznosti je sasvim na mestu,ali uzevsi u obzir da gospoda sa Veterinarskog fakulteta u Beogradu vec decenijama unazad okrecu glavu na desavanja u zoo-vrtu i bilo kakvu saradnju sa gospodinom Bojovicem,posmatrajuci napredak ostvaren u poslednjih 17 godina,moramo se sloziti da je iz ocajne situacije izvucen maksimum,Da li je moglo bolje,pitanje je koje se nuzno namece.Mozda.Ali ako uzmemo u obzir cinjenicu da gradska vlada godinama nije izdvojila ni 100 dinara za pomoc zoo-vrtu,da nije obezbedjena nikakva strucna pomoc i da veliki deo opstanka zoo-vrta direktno zavisi od brojnih volontera,moramo da se zapitamo ko je ljudima koji pokusavaju sve ne bi li smenili gospodina Vuka Bojovica dao za pravo da uopste potezu to pitanje.Da li je gospodja Hrustanovic iznenada stekla nuzno strucno znanje o brizi o zivotinjama dok je razmatrala mogucnosti rusenje beogradskog hipodroma i izgradnje luksuznih stanova,ili dok je razmatrala izmestanje zoo-vrta iz zidina Kalemegdana,radi izdavanja prostora bogatim ugostiteljima.I postavlja se pitanje motiva gradskih celnika za resavanje nesretne smrti mladica.Zoo-vrt je jedno od kultnih mesta naseg grada,vec decenijama na istom mestu bez ikakvih smetnji,gde svako od nas sa gostima iz inostranstva i gradova sirom Srbije,nakon setnje Knez Mihajlovom i Kalemegdanom,nastavlja svoj put ka zoo-vrtu i ka Skadarliji.I sada zamislite da nakon setnje Knez Mihajlovom i Kalemegdanom,odete do Surcina,mesta gde zele da premeste zoo-vrt,pa onda nastavite odatle ka Skadarliji?!Ne dozvolimo da se to desi,ne dozvolimo da zarad bogacenja malog broja privilegovanih ljudi,ispastamo svi,i izgubimo jedan od glavnih simbola naseg grada.Ne dozvolimo da oteraju coveka koji nam je to sve omogucio,koji je ceo svoj zivot posvetio dobrobiti zivotinja!!Ima li u nama imalo ljudskosti?Pokazimo je...